Sva lica koja su bila deo ovogodišnjih "Novosadskih pozorišnih igara" našla su se u ovoj galeriji. Ponosni na festival, zahvaljujemo se svim gostima što su u Novi Sad doneli najbolji deo sebe. Vidimo se narednog maja. S poštovanjem, Pozorište mladih i ceo tim "Novosadskih pozorišnih igara".  

Deo ansambla Pozorišta mladih, koji je u gostima kragujevačkim kolegama - na njihovoj "Zlatnoj iskri" , nakon izvođenja predstave "Ronja, kćerka razbojnika" na ovom međunarodnom lutkarskom festivalu, uručio je Grand Prix skopskim umetnicima koji su ga pre nekoliko dana osvojili na 2. Novosadskim pozorišnim igrama. I ovu nagradu, kao i nagradu glumici Matei Jankovskoj - za ulogu Ronje u istoimenoj predstavi, uručila im je glumica Pozorišta mladih Kristina Savkov. 

Druge Novosadske pozorišne igre bile su u proteklih sedam dana sigurno utočište za našu decu i mlade, i njihove roditelje. Hvala svim trupama koje su stigle u Novi Sad i pokazale nam najbolje od onoga što umeju da rade. A sad nagrade, o kojima je odlučivao žiri u kojem su kostomografkinja Milica Grbić Komazec, novinarka Olivera Milošević i glumica Maja Lučič.

 ODLUKE ŽIRIJA

Nakon odgledanih 12 predstava, od 8. do 15. maja 2023.godine, na "Novosadskim
pozorišnim igrama", drugom međunarodnom festivalu profesionalnih pozorišta za
decu i mlade, stručni žiri u sastavu: Maja Lučić, glumica i predsednica žirija, Olivera
Milošević, novinarka i teatrološkinja i Milica Grbić Komazec, kostimografkinja, doneo je odluku o
dobitnicima nagrada:

Grand Prix - nagradu za najbolju predstavu u celini žiri dodeljuje predstavi “Ronja,
kćerka razbojnika”, u režiji Jakuba Maksimova, Pozorišta za decu i mlade Skopje.

Predstava je u svim segmentima izuzetna i slojevita, u isto vreme arhaična i moderna,
i ima sve komponente koje predstavu čine vrhunskom.

(Odluka je doneta jednoglasno.)

Nagradu za najbolju režiju žiri dodeljuje Tamari Kučinović za predstavu “Zamrznute
pjesme” Gradskog kazališta lutaka Rijeka. 

Izuzetno precizno i vešto, Tamara Kučinović je povezala sve segmente predstave i
kreirala realističnu, ali istovremeno toplu i maštovitu pozorišnu priču.

(Odluka je doneta većinom glasova.)

Nagradu za glumačku bravuru žiri dodeljuje Jeleni Trkulji za više uloga u predstavi
“Hajdi”, u režiji Đurđe Tešić, Pozorišta “Boško Buha”.

Jelena Trkulja je u predstavi, koju odlikuje pre svega kolektivna igra, tumačila
uverljivo, duhovito i sugestivno tri različita lika.

(Odluka je doneta većinom glasova.)

Nagradu za majstorstvo animacije žiri dodeljuje Matei Jankovskoj za ulogu Ronje
u predstavi “Ronja – kćerka razbojnika”, u režiji Jakuba Maksimova, Pozorišta za
decu i mlade – Skopje.

Matea vešto animira lutke, energično i srčano igrajući hrabru i odvažnu devojčicu,
koristeći širok spektar animatorskih i glumačkih veština.

(Odluka je doneta jednoglasno.)

Specijalnu nagrada za autentičnost i originalnost žiri dodeljuje predstavi
“Klovnovske kuće”, pozorišta “Merlin" iz Berlina, autora Dimitrisa Stamua i
Demetrie Papade.

Nagrada se dodeljuje za autentičnost i originalnost, za prikaz savremenosti kroz
specifičan vizuelni i dramaturški izraz u predstavi koja kroz crni humor i grotesku
govori o nama danas.

(Odluka je doneta jednoglasno.)

Specijalnu nagrada za celokupni utisak žiri dodeljuje Aleku Ćurčiću, za izvođenje
predstave “Geometrija duše”, u režiji Olge Zečeve, pozorišta “Plus” iz Španije.

Nagrada se dodeljuje za celokupni i zadivljujući utisak pri korišćenju različitih tehnika
izvođačkih umetnosti u predstavi “Geometrija duše”, koja je dobar primer
savremenog pozorišnog izraza.

(Odluka je doneta jednoglasno.)

Specijalnu nagradu za kolektivnu igru i animaciju ansamblu predstave “Zamrznute
pjesme” u režiji Tamare Kučinović, Gradskog kazališta lutaka Rijeka.

Ansambl predstave je pokazao izuzetnu veštinu u izražavanju suptilnih emocija kroz
lutke, insistirajući na preciznosti sinhronizovanog, realističnog izraza pokretom.

(Odluka je doneta jednoglasno.)

Maja Lučić, predsednica žirija
Olivera Milošević, članica žirija
Milica Grbić Komazec, članica žirija

Demetra Papada deo je grčke trupe "Merlin" koja ima sedište u Berlinu, a koja je na "Novosadskim pozorišnim igrama" izvela predstavu "Klovnovske kuće". Grčko-nemački umetnici su na autentično crnohumorni i groteskni, ali i potresno duhovit način, prikazali svet otuđenih ljudi...

Jeste li kao umetnik uplašeni sveta o kojem govorite u predstavi?

Jesam, naravno da jesam, kao i svi, ali pozorište je način da se o tim strahovima priča otvorneo da bi se pobedili. Analizirati i podeliti iskustvo razmišljanja i iskustvo straha, to je važno u pozorištu. Mnogo toga ličnog smo tu učitali, ali to je priča svih nas, i na politčkom, i na društvenom planu u celom svetu. Sve naše predstave govore o aktuelnim problemima, a obraćamo se deci i njihovim roditeljima.

Kakve priče su dobre da se ispričaju našoj deci i na koji način da se one pričaju u pozorištu?

Za mene lično, važno je da priče za decu budu istinite. Pravim ih kao za odrasle. Moje mišljenje je da, ako ja kao odrasla osoba volim nešto i ako mi nije dosadno, neće biti dosadno ni deci. Decu tretiram kao prijatelje. Trudim se da moj pozorišni jezik bude jasan i precizan. istinit. Ako je istinit i prihvatljiv, onda mogu da govorim o teškim stvarima, ali i da maštam o boljem vremenu. Svi zajedno možemo da kreiramo otpor i solidarnost. U tom smislu sam i realista, ali i sanjar. Tako treba govoriti i s decom.

Vi ste grčka trupa s adresom u Berlinu. Je li moguće živeti kao nezavisna trupa?

Jeste. Mi smo potpuno nezavisna kompanija koja ništa ne radi zabave radi. Sve ovo što smo, npr, radili u ovoj predstavi, napravili smo od otpada, recikliranih stvari, što je način da doprinesemo čistijem svetu. Na taj način ese ekološki možemo konektovati sa svešću ljudi.

Da li vam pomaže nemačka vlada?

Mi smo potpuno nezavisna kompanija, ali kad je bio kovid, nemačka vlada nam je pomogla svim umetnicima i to je zaista bilo važno, dok u Grčkoj, npr, umetnicima niko nije pomogao, zbog čega me serce boli.

Šta još igrate?

U skorije vreme igramo dve predstave, jednu za celu porodicu - “Ničija zemlja”, a druga predstavu koja se zove “Davljenje” govori o anksioznostima ovog našeg sveta i kako se izboriti s njima. Govori i o tome kako da živiš bez poze, jer ljudi danas umnogome žive u nekoj pozi - neistinito. A jednostavno bi bilo samo živeti, i biti...

Snežana Miletić

Svet postaje surovo mesto za sve, a ovih dana prestonica Srbije bila ja poprište užasne tragedije koja nikako nije smela da se desi. S bugarskom umetnicom Biserkom Kolevskom, koja je režirala predstavu “Alisa iza ogledala”, a koja je povela decu na jedno krajnje uzbudljivo putovanje, razgovor je počeo upravo pitanjem o važnosti pričanja priča - i kojih...

Kakve smo priče dužni da pričamo našoj deci?

Deci moramo pričati dobre priče, o dobrim ljudima, prepričavati im dobre primere iz života. Moramo im pričati o važnosti druženja i toga da imaš dobrog druga. I priče o tome da moraju da veruju u sebe. Alisa je verovala u sebe i zato je mogla da ide dalje. “Alisa” i priče slične njoj nisu samo za decu, već i za odrasle. “Alisa” je priča s mnogo smisla i mnogo važnih životnih rečenica. Danas u svetu moraš mnogo i brzo da trčiš da bi došao na svoje mesto, mesto koje ti pripada. Ako ne trčiš, ako ne ideš stalno napred, već spavaš, mladi ljudi idu dalje, a ti spavaš kod kuće i ništa od tebe. Probali smo u našoj predstavi da objasnimo zašto je važno da razmišljamo, a to smo pokušali da ostvarimo i kroz vizuelne efekte.

Šta krijemo iz ogledala, mi odrasli, a ne bismo smeli?

Mi se plašimo da se pogledamo u ogledalo, a bilo bi dobro da se ne stidimo da se vidimo u njemu, jer samo tako možemo da ispravimo greške. “Alisa” je jedino prirodna i kao takva vrlo se vidi među svim tim stvorenjima koja su ružna, glupa, zla, bezvezna... Alisa je ta nada, platno na koje se projektuje naše nesavršenstvo.

 Da li ova naša ljudska civilzacija ima snage i volje da to promeni, mogu li to uraditi umetnosti i kultura, npr?

Meni je mnogo žao što je to tako, ali ne verujem. Svi koji radimo u pozorištu probamo i pokušavamo da ukažemo da pare i vlast nisu važni i presudni. Mnogo mi je žao, ali plašim se da su ljudi potpunno poludeli. Nažalost, poludela su već i deca. Postavljam predstavu “Petar Pan” i u jednom trenutku se čuje rečenica: Ako ti ne veruješ da zvončići postoje, oni će nestati, nastupa smrt. Moji glumci i saradnici pokušavamo da uverimo decu da poveruju u čaroliju.

Snežana Miletić